Књиге и документи - krajinada.com






























Статистика посјета
од 12.2.2016

Данас: 25
Јучер: 195
Недељно: 964
Мјесечно: 5306
Годишње: 61304
Укупно: 161479

Највише посјета
25.8.2018 2736


Књиге и документи

Књиге, збирке пјесама, приповјетке, које имају везе са Крајином, Крајишницима, од давнина, па до данас. Аком мислите да треба да ставимо још неку, слободно нам се обратите на контакт страници.



Александра Будумир-Мандић: Одрешена неман

Књига "Одрешена неман" је ауторско дело Александре Будимир-Мандић, личанке из Грачаца, која је као дете, девојчица, у рату 1990-их на простору бивше Југославије остала без оба родитеља.

Отац јој је крајем јануара 1993. погинуо током агресије хрватске војске на РСК у злочиначкој операцији Малсеница, а мајка јој је такође умрла исте године године. Тако да су она и млађа сестра живеле до августа 1995. године и прогона српског народа из Книнске Крајине, потпуно саме у кући у Грачацу.

Током "Олује" у колонама које су кренуле за Србију 7. августа 1995. нашла се и наша јунакиња, ауторка романа сама без иког ближњег, остављајући тако за собом родну кућу, гробове родитеља, завичај... јер је њена сестра мало пре "Олује" била у Београду код другарице и тако је Александра данима путовала до Србије, где је послата заједно са већином осталих Крајишника на Косово и Метохију, па се тамо успела наћи са сестром у Приштини. Тамо и данас живи. Удала се и родила двоје деце.

О свему томе шта се дешавало пре рата, како је живела са својом породицом, затим сами рат, погибија оца, смрт мајке, понашање родбине и пријатеља, затим олујне колоне и долазак на Космет, Александра је аутентично описала у својој књизи - првенцу. Како и сама каже, да би њеној деци било јасно зашто је понекад њиховој мами било тешко, зашто је плакала или била бесна.

Aуторкa читaоцу прeноси своjу причу и искрeну љубaв и жeљу дa будe схвaћeнa и прихвaћeнa. Трaжи топлину родитeљског снa, сигурност домa и изгубљeних идeaлa млaдих из свог Грaчцa. Опомињe нa сву суровост и окрутност отуђeњa човeкa.

Промоције књиге су биле у Грачаници, Крагујевцу, Београду и Новом Саду 2013. године, а посебно и на Београдском сајму књига.

Књигу можете купити у књижари "Добра књига" или поручити директно код ауторке: sandra.norge@gmail.com



Богдан М. Златар: Плашки кроз векове

Моногрaфиja др. Богдaнa Злaтaрa "Плaшки кроз вeковe - извор српствa и прaвослaвљa" прeдстaвљa мултидимeнзионaлни прикaз дeлa подручja Ликe и српског нaродa коjи je вeковимa ту живeо.

Мaло je познaто, или, тaчниje рeчeно, прeћуткивaнa je свeсно чињeницa дa су сe Срби нa ово подручje досeлили дaвно прe Хрвaтa. Нaжaлост, плeмeнски сукоби прaтили су њихову историjу од дaвнинa до дaнaс....

Плaшки je зaхвaљући Мушицком постaло цeнтaр окупљaњa вeликaнa српскe нaучнe мисли, кaо што je то Вук Стeфaновић, Доситej Обрaдовић итд.

Др. Богдaн Злaтaр je овим дeлом отргнуо од зaборaвa знaчajнe догaђaje и тaко дaо допринос борби против фaлсификовaњa српскe историje, коja сe дaнaс бeсомучно води.



Даринка Дракулић: Личка душа

Збирка пјесама "Личка душа" је ауторско дјело Даринке Дарие Дракулић, која је рођена у Личком Петровом Селу 1981. године. Ратне околности и "Олуја", су је преселили у Београд, гдје је наставила да се школује.

2009. године објавила је свој првенац, односно "Личку душу", гдје се види велика туга за родним крајем, односно Ликом и читавом Крајином. Промоција "Личке душе" је била у Београду, Новом Саду, Ванкуверу, Франкфурту, Кореници...

Пјесме које предњаче у овој збирци су: Осуђеник, Гаравице, Лико моја, Кућо моја, Жеља...

Сви који желе наручити збирку ЛИЧКА ДУША могу то учинити путем е-маила dariadrakulic@gmail.com



Јован Опачић: Трагедија крајишких Срба

Књига "Трагедија крајишких Срба" је ауторско дјело Јована Опачића, народног трибуна српског народа у Српској Крајини. Књига представља аутентично свједочанство о страдању Срба у Хрватској, током Отаџбинског рата 1990-их на простору авнојевске Хрватске.

Аутор је ову књигу већим дијелом написао у јесен 1995. године, мало посље злочиначке акције "Олуја" када су хрватска војска заједно са НАТО авијацијом и муслиманском Армијом БиХ прогнале више од 250.000 крајишких Срба са простора Сјеверне Далмације, Лике, Кордуна и Баније. Тако заправо и почиње Опачићева књига... почиње сјећањима Јована Опачића на 4. август 1995, који је у доба "Олује" био посланик СДС у Народној скупштини РС Крајине.

Добар дио ове књиге Јован Опачић је посвјетио политичкој и друштвеној кризи која је владала од средине 1980-их година у југославенској федерацији - СФРЈ, која је касније у љето 1991. довела до великог национално-вјерског рата између Срба и Хрвата на простору које је касније проглашено за Републику Српску Крајину. У тим бурним и драматичним догађајима, од великог народног митинга у Книну 28. фебруара 1989. па до Оснивања СКД "Зора" у Книну 8. јула 1989, (која је одмах и забрањена) и прославе 600 година Косовске битке на Далматинском Косову 9. јула 1989. година и на крају до "Олује", 4. августа 1995. аутор је имао своје запажено учешће. Шта више, одмах након те прославе и подршке Србима са Космета, Опачић бива ухапшен од полиције и спроведен у шибенски затвор, гдје је провео три мјесеца. 

Он је био један од блиских сарадника Јована Рашковића, оснивача Српске Демократске Странке и предводника српског народа у Сјеверној Далмацији и Лици, а касније целој Хрватској. Такође је и тај дио описан, како је СДС основан, први вишестраначки избори након Другог свјетског рата, улазак у Сабор СР Хрватске, касније и чувени митинг Срба у мјесту Срб 25. јула 1990. године.

Аутор је такође описао своје тамновање у шибенском затвору, одакле је изашао 21. септембра 1989. године. Одмах су га дочекали новинари, камере, тражећи од њега изјаве. Исто тако и другу, поновљену оснивачку скупштину СКД "Зора" книнском селу Плавно, родном мјесту аутора.

У књизи такође можете наћи ауторово виђене хрватске политичке и полицијске агресије на српску популацију у СР Хрватској, што је касније резултовало обарањем трупаца на путеве око Книна, што је у Хрватској и дан данас се тумачи као "балван револуција".

Аутор се потрудио да у књизи остави и аутентичне фотографије из тог времена.

Књига је објављена тек 2012. године.



Коста Новаковић: Срби у Сјеверној Далмацији

Издaвaч књигe je Српско културно друштво "Зорa" Книн – Бeогрaд;

Рeцeнзeнти Новаковићеве књиге су:

  • Свeтозaр Борaк, профeсор и књижeвник,
  • проф. др Обрaд Зeлић,
  • проф. др. Мирко Грчић,
  • Мирко Бjeлaновић, гeнeрaл
  • др Брaнислaв Кончaрeвић, протонaмjeсник;

 



Књигa сaдржи пeт поглaвљa:

  •     Сjeвeрнa Дaлмaциja-гeогрaфскe и дeмогрaфскe  кaрaктeристикe,
  •    Прошлост Сjeвeрнe Дaлмaциje,
  •    Школство у Сjeвeрноj Дaлмaциjи,
  •    Прaвослaвљe у Сjeвeрноj Дaлмaциjи,
  •    Познaтиje личности српскe нaционaлности из Сjeвeрнe Дaлмaциje,


 
Књигa je урaђeнa нa 593 стрaницe, сa кaтaлогизaциjом Нaроднe библиотeкe Србиje.
У тeкстуaлном диjeлу имa 408 фотогрaфиja (нajвeћи броj су фотогрaфиje познaтиjих личности, фотогрaфиje цркaвa, мaнaстирa, гeогрaфскe кaртe, нeколико сликa и цртeжa). Посeбно су обрaђeнe биогрaфиje 372 познaтиje личности.



Миломир Карговић: Деца Олује

Слике избегличких, несрећних колона прогнаног српског народа из Српске Крајине. Стравични биланси хрватске "Олује". Потресне и истините приче о људима који су у једном дану изгубили све.

Ово је тема јединственог романа Миломира Краговића "Деца Олује", који ће у издању Компаније "Новости" од данас бити на киосцима у Србији, Црној Гори и Републици Српској.

У недељу обележавамо осамнаест година од прогона Срба из Хрватске. У тој августовској ноћи Крајишници су доживели трагедију стравичних размера. Црна "Олуја" протерала је око 220.000 Срба са својих огњишта, више од 2.500 људи страдало је или нестало... Трагични 4. август 1995. године, до сада, нажалост, није био изражена тема српске књижевности. Краговић међу првима доноси роман о патњи, брзом одрастању, прогону, злу, колони смрти, искорењивању, олуји после олује...

- Нисам написао књигу против Хрвата, него против свих оних злих људи који су прогнали стотине хиљада Срба. Роман је покушај да никада не заборавимо шта је било. Они који су доживели све то, могу да се сете, а они који нису, могу да виде шта се све догађало тога августа, да схвате стравичне последице хрватске "Олује" - каже аутор за "Новости".

Краговић је зналачки укрстио имагинацију и фактографију. Главни јунак романа Марко Милојковић, у стварности је Драган Миоковић, дечак који је на трактору довезао своју породицу у Београд, и чија је животна прича тада пунила новинске ступце.

- Када је дошао у Београд, у разговору са новинаром Вањом Булићем, открио је да би желео да буде компјутерски програмер кад порасте. То је и остварио, постао је електроинжењер. Аутентични лик у роману је дограђен. Ово није прича о њему него о злу, о страху и нади, о деци "Олује" која су имала 12 година и сазрела у тих 15 дана, постали људи свесни свог трагизма - објашњава Краговић.

"Био сам дете које је са својима, и комшијама, трчало ка слободи. Данас је то онима који безбрижно седе по београдским кафићима обична патетична реченица; на њихову, и нашу жалост" - каже на почетку главни лик у роману. Он прелиставањем сачуваног албума, заправо оживљава слике свог прекинутог детињства које је провео подно Велебита, проговара о свом селу и Грачацу, својим друговима, комшијама, обичајима, преломним догађајима, о ноћи када је трактором кренуо у слободу, у колони без повратка, о дугим августовским данима бежаније, голготи недужног народа, тешким тренуцима сналажења у Београду, о дечачким сновима и очевим порукама који је мистериозно нестао...

Грађу за књигу Краговић је скупљао годинама, користио је архиве документационог центра "Веритас", многобројне новинске репортаже, интервјуе са страдалницима... "Деца Олује" истовремено је и роман и хронка, са мноштвом докумената о тешким и тужним судбинама.

- Свако време треба да има генерацијски роман. Имали смо некада књиге као што су: "Магареће године", "Орлови рано лете", "Не окрећи се, сине", "Лајање на звезде", "У потпалубљу"... Неопходна нам је и прича о "Олуји" - сматра Краговић.

Роман се, по ауторовим речима, не завршава "Олујом" и прати судбину свих тих људи, њихове проблеме са језиком, егзистенцијом, покушава да каже истину о свим тим бескућницима.

- Ово је прича о злу која има позитиван крај и намењена је свима - закључује Краговић.

Да ће роман "Деца Олује" бити нови књижевни бисер Компаније "Новости", показују и многобројни телефонски позиви нашој редакцији. Огромно интересовање читалаца за ову болну тему указује на то да ће почетни тираж романа од 20.000 веома брзо бити недовољан.



Мирко Рапаић: Личка трагедија

Књига "Личка трагедија" је ауторско дјело Мирка Рапаића које прати страдања српског народа у Лици, највише током Другог свјетског рата 1941-1945. Али је један део посвећен и поратним дешавњима, односно повратку усташтва у Хрватску 1990. године. Књига је издата 1999. године.

Након педесет година од устанка српског народа Лике, откривају се многе тајне, скривене истине и намјере хрватских комуниста у то вријеме. Да би све било јасније, треба поћи од једног догађаја из 1985. године (суђење Андрији Артуковићу), који је доприњео да се, тек сада, сагледају српске заблуде и подмукле работе хрватских комуниста. Неки моменти су се знали и раније, али се њима нико није озбиљније позабавио. Комунисти су их приказивали у складу са својом идеологијом, која је била погубна за српски народ. Нажалост, у тој погубној политици учествовали су и многи Срби комунисти, који су чак предњачили у гушењу српског националног бића.

Окосница књиге су усташки злочини и сарадња са политичким комесарима партизанских јединица у свим дијеловима Лике: Грачац, Оточац, Кореница, Лапац, Госпић... Исто тако је описано и предратно усташко дјеловање 1930-их година против Краљевине Југославије. Незаобилазни фокус књиге је управо на сарадњи усташа и партизана, тачније стављање хрватских комуниста на чело партизанских јединица у Лици, које су највећим дијелом попуњавали Срби.

Говори се о инсајдерима попут: Шиме Балена, предратног усташког активисту још од 1930. године, који је у рату дијеловао под именом "Друг Мартин". Шиме Бален је прије рата у једној жандармеријској акцији ухапшен и осуђен на вишегодишњу робију. На робији се спријатељио са неким комунистима и "постао" комуниста. Још у љето 1941. године Шиме Бален је стављен за политичког комесара свих партизанских снага у Лици. Заправо он је ту послан од Анте Павелића да шпијунира Србе. А често се дешавало да је српске партизанске борце послао у заседе, гдје су их усташе на лак начин ликвидирале. Касније у сумрак друге Југославије, Шиме Бален добија у Туђмановој странци ХДЗ почасно мјесто. Слично дјеловање је имао и Нине Рупчић, који је као убачени усташки елемент у личким партизанским јединицама био политички комесар.

Говори се о улози Јакова Блажевића, који је имао одличну сарадњу са Андријом Артуковићем, министром полиције у НДХ. Неколико пута су један другом спасили живот у рату. При чему се Јаков Блажевић није појавио на суђењу Артуковићу 1985. вјероватно да не би био разоткривен. Блажевић је исто био важан фактор, тј. секретар Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске за Лику 1941. године.

Књигу можете наручити код аутора на телефон: +381 11 2659560
.

Издавач књиге је „СРПСКА РЕЧ“ – Београд, ул. Вука Караџића бр. 8.



Саво Штрбац: Рат и ријеч

Књига "Рат и ријеч" је ауторско дјело Саве Штрпца које се односе на рат у бившој Југославији 1990-их. Али добар део прича се наслања на људе који су пореклом из бивших земаља СССР-а.

"Рат и ријеч" је заправо збирка приповједака о разним догађајима и ликовима који су учесници истих углавном на простору Републике Српске Крајине.

Једна од прича се зове "Симултана размјена" која говори о свим проблемима и потешкоћама са којима се сам аутор сусрео 1993. године, када је био члан Комисије Владе Републике Српске Крајине задужен за размјену заробљеника и посмртних остатака са истом комисијом код Републике Хрватске. Тада су му потешкоће правили Срби у Глини, који нису хтјели да пусте заробљене Хрвате из затвора, јер су се бојали посљедица. Штрбац је описао до детаља како је успјео да превазиђе тешком муком ове проблеме.

Прича "Руски новинари" нам даје одговоре о томе како су и зашто убијена два руска новинара 1. септембра 1991. године на Банији. Дошло је до велике забуне мислећи да су они шпијуни. Међутим, убице руских новинара су касније завршиле трагично, сви су ликвидирани. За руске новинаре се може рећи да су се "нашли на погрешном мјесту у погрешно вријеме".

Прича "Хеликоптер" говори шверцерским каналима, када су из Хрватске, преко српске стране у Бихаћку енклаву дотурали оружје Петом корпусу муслиманске Армије БиХ. Један од тих хеликоптера је оборен и пао је на српску територију. У њему је било и муслимана, Хрвата и Украјинаца, који су дошли у ратом захваћену Југославију да шверцују оружје и тако зараде новац. У том хеликоптеру су погинула и четири висока муслиманска функционера БиХ, међу којима министар спољних послова Ирфан Љубијанкић.

Прича "Доктор Олег" се односи на руског доктора који је оставио своју породицу и дошао на Балкан да се бори за Србе, своје православце. Живео је у Кореници, према Пљешевици, а од домаћих житеља је био омиљен, јер је поред љубазности и доброте посједовао и невероватну мирноћу са којом је помагао рањенима у борбама, под кишом метака. Тамо у Кореници се заљубио у дјевојку, са којом је хтио да настави живот. Олег није прежвјео рат. Када је почела "Олуја", није хтио да иде у колонама за Србију. Желио је да остане на бојишту и помаже рањеницима. Тако су га окружили муслимански војници Петог Корпуса Армије БиХ. Да им не падне жив у руке, активирао је бомбу и разнео себе и њих.

"Игор" је прича посвећена још једном руском доброовљцу који се 1990-их борио на свим ратиштима бивше Југославије. Почео је у источној Херцеговини, око Вишеграда, где је био у стаставу Руског Добровољачког Одреда. Касније је ишао у Сарајево, Далмацију и Лику... гдје је и заробљен. У хрватском заробљеништву је провео 1.164 дана, одакле је изашао са тешким последицама. Посље је учествовао у рату на Косову и Метохији 1999. године. Имао је неславан крај у Београду.

Остале занимљиве приче можете прочитати у самој књизи, јер је књига кратко и јасно написана. Објављена је 2012. године, а доживјела је своју промоцију у Београду и Бања Луци.

Књигу можете наручити преко Веритаса:

Ел. пошта: office@veritas.org.rs
Телефон: +381 11 3236486




НАЈАВА ДОГАЂАЈА