Kрајинада је замишљена као окупљање младих Крајишника који живе у Београду и у цијелој Србији, са циљем да се окупе, друже и присјете родног краја.

Све је почело почетком јуна мјесеца 2007. године на крајишком интернет порталу Krajinaforce.com гдје се неколицина форумаша договорила како им треба један излет, који би се одржао на познатом мјесту за дружење, одмор и спортске активности – Ади Циганлији. Нико од тадашњих учесника није могао да предвиди успјех свих наредних Крајинада. Стварала се историја, може се слободно рећи, јер је у каснијим временима Крајинада, као својеврстан феномен спој интернет повезивања и реалног дружења, расла по бројности учесника, али и напредовала у својим садржајима (традиционалне крајишке игре). Оно што свакако пада у очи јесте чињеница да је Крајинада једна од ријетких ствари у данашњем свијету која није направљена зарад комерцијализације или са политичком позадином, већ искључиво као доказ наше љубави према завичају.

Све оно што је тада малобројна група Крајишника договорила, спроведено је у дјело 8. јула 2007. године, када је и одржана Прва Крајинада. Гледајући на њен развој наредних година, стиче се утисак да је 2007. била обиљежена скромно, али је ударила темеље идеји која се одржала до данас!

Прољеће 2008. године донијело је много веће интересовање за окуп Крајишника на београдској Ади. Тражили смо свој пут како бисмо на оригиналан начин исказали нашу љубав према завичају, па смо постали препознатиљи користећи се заставама и мајицама. Успјели смо 12. јула 2008. године на Другу Крајинаду довести укупно 28 Крајишника. Дошли су људи из свих крајева Београда, а имали смо и делегацију из Новог Сада и срца Шумадије. Невјероватна енергија и напор који смо уложили, оставили су феноменалне утиске на присутне, а организатори су видјели колико заједно могу и колико велики корак је направљен. Посјетиоци Крајинаде друже се и посље тог Петровдана 2008. евоцирају успомене гледајући снимке и фотографије и на неки начин, својим савјетима и сами доприносе побољшању ове манифестације.


2009. године је било све за нијансу лакше организовати, али нам је бројност порасла више него дупло, па је скоро 60 људи дошло тог 11. јула 2009. На Трећој Крајинади и вокални дио је дошао до изражаја, па се из већине грла заорила крајишка ојкача младости и полета. Заиграли смо кола, наша аутентична. Имали госте из Либана, који су тек завршили са учешћем на Универзијади у Београду. Наши људи у дијаспори су почели да свој годишњи одмор усклађују са Крајинадом, а нема већег признања од тога!

Направили смо нове мајице, сашили и нове заставе. Дешава се да је атмосфера на Трећој Крајинади толико добра, да посјетиоци једноставно неће да иду кући, јер им је љепо! Има ли већег признања? Никакви инциденти нису забиљежени, иако је био скуп људи различитих старосних доби. За успех наше формуле разлози су једноставни: нема политике, нема комерцијализације, нема опијања...

Четврта Крајинада је одржана 3. јула 2010. поново на истом мјесту и поново до касно у ноћ. Број нам се повећао, па је било више од 75 људи. Бројност није нешто чиме се оптерећујемо, али љепо је када расте. Атмосфера је наравно била добра, гужва и фрка око организације, као и сваке године, али све има смисла када знамо да смо на правом путу и да радимо добро. Сјатило се наше младости и пар ветерана, играли смо ногомет, вукли конопац, љуљали се, шетали, купали, смијали. Те године су пјевачи мало затајили, али нису пјевачице.

Пета Крајинада је одржана 2. јула 2011. године, на истом мјесту и опет смо остали дубоко у ноћ. Остали су наши момци да розгају онако по мраку. Занимљиво је да је бројност била нешто мања него 2010. године, јер су се појединци уплашили кише. Али, вјеровали или не, киша само помогла, јер није било врућина као претходне године, тако да смо се љепо провели. Управо на тој Петој Крајинади су први пут дошли неки људи који ће нам касније постати стуб екипе Крајинаде.

Шеста Крајинада је одржана у недељу 1. јула 2012. године и за њу је владало добро интересовање. Дошло је опет пуно људи, а свакако вреди поменути 4 момка који дођоше из Бијељине, специјално за Крајинаду. Дошао је и наш велики пријатељ, један Рус из Москве. Било нам је весело, чак и по оној врућини +40С. Опет се остало до мрклог мрака, пјевало се, игра' се ногомет, кршни момци вукли конопац и наравно, играло се личко глуво коло.

Седма Крајинада је одржана 6. јула 2013. године на старом и добро познатом мјесту: Београдска Ада, код роштиља. Сачекала нас је дебела 'ладовина. А по први пут смо могли да уђемо са аутом и пустимо нашу музику преко дискова, док не дођу прави пјевачи и пјевачице. Они су посље запјевали динарску ојкачу. Чак и по мрклом мраку пјесма се проламала Адом. На Седмој Крајинади смо имали добру партију ногомета, картали се посље дуже времена (бришкула), бацали камена с' рамена и вукли конопац који је постао омиљена игра на Крајинади, па су чак и наше дјевојке узеле учешћа у овој дисциплини.

Осма Крајинада је одржана у суботу 5. јула 2014. Све је протекло како ваља. Упознали смо доста нових људи, а вучење конопца је добило своју пуну афирмацију. Чак четири екипе је учествовало: далматинска, личка, банијска и босанско-крајишка, гдје су ови посљедње набројани и освојили титулу. Поред тога, бацање камена са рамена је окупило велики број учесника. Играли смо јопе ногомета, а надгласавали смо се са техно музиком поред нас. Тако да нам нико није био раван. Овдје заиста схваћамо да се срећа не купује новцем.

Девета Крајинада је одржана у суботу 4. јула 2015. на старом мјесту. И прије него је почела побудила је велико интересовање наших људи. Десио се један занимљив случај, а то је да је дошло пола страрих учесника, а пола нових, односно они који су први пута били. Свима нам је било љепо. Ногометање, камена са рамена, скок у даљ, пјесма на суво... Стандардна јурњава за својима. Далматинци овај пут били најбољи у вучи конопца. Мрак нас је отерао кућама. Зоки је довео своје клинце, који су нам постали маскоте, промотери у најбољем свијетлу.

Прича о Крајинади наставља да живи његујући свој препознатљиви стил, а то је дружење (углавном) младих Крајишника, његовање традиционалних игара роднога краја, првенствено бацање камена с' рамена и натезање конопца, уз незаобилазни ногомет, као и картање, а без глувог личког кола и ојкања на суво Крајинада је незамислива!

Сваке године овај програмски основ је исти, а оно што Крајинаду облачи у ново рухо и даје јој различитост то су мајице, све оригиналније из године у годину. Међутим, оно без чега Крајинада не би опстала су људи! Њихова жеља да својим учешћем дају допринос овој идеји, њихова воља да дођу из удаљених крајева како би се дружили са својим земљацима, управо то је покретач и оно што даје вјетар у леђа нама који смо ово дружење покренули и трудимо се да цијела идеја живи.

Хвала вам драги посјетиоци, али и вама будућим посјетиоцима који тек требате доћи и видјети да се човек најљепше дружи са својим народом! Велико хвала, јер док је вас, наша организација и наше идеје, као и успомене на Крајину, наставиће вјечно да живе!

Крајинада - тамо ђе смо ми!