Данашњи православни храм у Боботи изграђен је 1778. године. Градња цркве почела је 15 година раније, а сама црква освећена је на храмовну славу, Ђурђевдан 1778. године од стране осечког пароха Јована Миковића.

Одлука о градњи овог православног храма донесена је 1762. године у време сеоског кнеза Јована Недељковића, а тада су изабрани и четири тутора: Стоић Милинковић, Данило Ћирић, Стојан Лесковац и Никола Патковић.

Црква у Боботи постојала је и пре градње овог храма. То је видљиво из једног документа од 14. јануара 1733. у којем се наводи да је „саграђена од дрвета, облепљена блатом, покривена шиндром новом. Трапеза од дрвета, звоница на четири велика храстова стуба са два звона. Осветио је Никанор крушедолски. Црква нема ни једне књиге. На иконостасу је велика престона икона Богородице, апостоли на платну старо изображеније и 28 икона.“

И ова црква била је посвећена Светом великомученику Георгију. Такође, пре градње нове цркве, 1750. године написана је и најстарија књига о Боботи у којој се помиње и црква што је још један од доказа постојања православног храма у овом месту.

Према летопису боботске парохије нова црква је након изградње била осликана споља и изнутра. Иконе на иконостасу су дело даљског сликара Јована Исаиловића Старијег, док је дуборез направио Јакоб Герстнер из Осијека.

Све до 1914. године боботски храм имао је четири звона која су датирала из 1784. године и тежила 600 килограма. Њих је на почетку Првог светског рата скинула аустроугарска војска. Ова звона била су ливена у радионици Јохана Бруна у Пешти. Након Првог светског рата мештани Боботе својим прилозима купили су нова четири звона, тешка 1400 килограма и ливена у Љубљани.

Боботска парохија претрпела је штету у току и након Другог светског рата. Највећу штету доживео је парохијски дом којег су 1945. године запалили партизани. Тада је изгорела архива парохије и други вредни предмети. Поред тога, у току рата, храм је претворен у римокатолички, а многи мештани су и насилно покрштавани.

Нови парохијски дом изграђен је 1952. године у време свештеника Мирослава Јовановића. Он је неколико пута касније обнављан, а 2007. године на његовом месту, у време свештеника Милована Влаовића, започела је градња новог парохијског дома у којем је данас седиште парохије и где живи свештеник.

Такође, неколико година раније (2000. године) започета је и генерална обнова храма. У центру места, поред самог храма, 1881. године подигнут је камени крст.

Први свештеници у Боботи помињу се 1766. године када је у овом месту било три свештеника: Адам Крстић, Петар Томић и Дамјан Стојчев. Све до 1895. године у Боботи су била двојица свештеника и сваки од њих имао је своју парохију.

Први писани подаци о Боботи датирају из 13. века, односно 1269. године. Тада је Бобота била посед мађарске племићке породице, а 1366. године у њој се помињу и православни Срби. Срби су овде били присутни и за време Турака (1558. године помиње се 30 српских кућа).

Са сеобом Срба Боботу насељавају српске породице из Барање, Босне, Црне Горе, Мачве, западне Славоније. По попису, највише становника у Боботи било је на почетку 20. века, 1905. године, када је у 418 српских кућа живело 2.570 становника.

Срђан Секулић
20. април 2018
Извор: Срби.хр