Догађај века у Кореници!

За православни народ овог краја Лике један незабораван и историјски тренутак.

Када размислите... од 1942. год она је 80 година већ тако оскрнављена и демолирана.

Нико се не сећа њене звоњаве, њене унутрашњости, никад није била у никаквој функцији....

Сви ми који данас постојимо не сећамо се да је она икад "постојала".

За мене као дете то је била зидина, увек рушевина али кад су људи причали о неким догађајима из прошлости, некако, пуног срца се изговарало "пред Црквом", "код Цркве".

Имало је тежину, ја памтим те речи како су снажно одзвањале.

Ипак је била важна за нас па и таква каква је била.

Било је то место, чини ми се, које нас веже за нашу суштину, за оно ко смо...

Тај осећај наших предака према овим грађевинама, њихов значај, прешао је некако природно на многе од нас...иако нас нико није "учио томе"...

Она је за мене буквално оживела са овим звонима.

Удахнут јој је живот, звоне звона, јавља нам се!

Невероватан осећај кад мало дубље о томе размишљате. Као да је жива и ту је за нас!

Нисам присуствовала за чим ћу увек жалити али на даљину осетим да је срећна.

Знам да је јучерашњи дан усрећио и многе од нас.

Надам се да ћемо је чувати, подићи и учинити да сија и греје својом лепотом све нас.

Хтела бих да се захвалим у своје име, једног обичног појединца, људима који су учествовали у прикупљању новца, нашем оцу Николи Малобабићу који чини велике ствари и дела која ће остати упамћена и записана.

Човек који је даровао народу звона се зове Бранко Стевана Дракулић и њему изражавам посебну захвалност!

О овом човеку не знам пуно а волела бих да знам и зато позивам оног ко има више података да подели то са нама у групи.

Хвала што сте нам овакву радост и лепоту пружили. Желим нам свима здравља и даће Бог па се састајали на многа љета!