Личко прело... аутентично прело личких Срба замишљено у глави једне наше личанке Боке још пре годину дана. Но, реализација исте је више него компликована, верујте ми ово на реч. Додуше ја сам њу још летос притискао да натера ове момке из Плитвица да направе неки концерт слично оном чувеном Кореничком прелу из децембра 2009. године.

Али није она хтела баш тако, већ другачије и боље. Међутим, то боље кошта. Али нисмо се предали, нисмо устукнилу него храбро јуриш.

Тако и би. Прво је преко телефона било договарање и убеђивање, јер није била присутна у Београду већ далеко стотинама километара. Да би на крају отишао ја до Батајнице и погледао један добар ресторан. Одговарао нам је амбијент, локација, име и цена (нису превише заценили).

Међутим, требало је храну спремити, али не ову обичну (пециво из пекаре) или куповну роштиља, већ праву домаћу крајишку. Поделили смо послове, она купус и кромпир, а ја деликатес (зимско воће) и басу... Деликатес је био од наших (западних) Славонаца.

Рече она мени, ти си лички зет, ти басу знаш правити. Ма јееее лиии, а ти си рођена личанка па требаш још боље знати.  Али добро, имао сам начин како да нађем домаћег млека који је заправо неопходан а и простор за прављење тако нечега, јер 20 литара млека је требало скувати и правити басу.

Занимају ме утисци осталих, неке сам чуо, и људи хвале басу  Додуше једна Кореничанка је рекла да је баса лепа, али да је личка баса личка баса... "Па кад је тако што нисте ондак направили" одговарам ја. А ја похваљујем купус, јер је стварно био добар. Што се клопе тиче ми смо се показали у најлепшем светлу. Није фалило а опет квалитет је био врхунски. Договора је било скоро сваки дан.

Међутим, тог дана 8. децембра 2012. од ране зоре у Београду пада снег. Што је и допринело да неки људи одустану од одласка на прело. Било нас је 65 од планираних 80 иако ни ресторан не може више од 90 места да прими. Они који нису дошли имају стварно за чим да жале, јер је стварно било лепо.

Ојкача се чула све у шеснаест. Продавали су се аутентични лички сувенири, књига о Лици, играли смо бирачко коло, које није само личко већ крајишко.

Ја сам иначе дошао са двојицом бећара који жарко желе да "постану Личани". Један пије јелен пиву, а други сокове. Један се брије, други суче бркове.  Углавном, договорисмо се ми код пруге да ћемо се наћи, а онда сам показао газдарици ко све иде са мном. Иако они то и нису баш схватили, већ су се посакривали испод настрешнице.

Пут до тамо бољи свакако него када смо се враћали, али добро је било. Но, у повратку је била снежна олуја и јако лоши услови за вожњу.

Иначе, Обровац је био у слабој кондицији. Није чак ни 3 пиве успео да попије. Мислио сам да му наручим неки сок да дође човек себи и да се пресабере. А што је најбоље, имали су Мићан и он вансеријског забављача прекопута.

Мој део су биле финансије, јер Бока није знала ни где јој је глава ни где реп. Толико је била пометена са свиме, да се тек на крају сабрала, а након приказаног финансијског извештаја и одузела. Тачније, неке бројке не мојом кривицом нису штимале. Мало се разочарала била. И ја сам, али нисам показивао.

Наук за догодине како и шта радити! Сутрадан је већ била другачија слика свега тога. У њиховом ауту је снимљен један видео клип са изјавама оног вансеријског забављача. Ако Бока буде хтела, можда то и угледа светло на јутјубу.

Мене је уствари одушевио долазак два Далматинца, деда и унук. Унук је рођен после Олује, није никад ни видео Крајину, али догодине га деда води тамо. За разлику од неких Крајишника који све из Крајине позаборављаше, а опет се неки и стиде... овај дечак је у срцу и у души прави наш Крајишник. Све зна и све хоће.

Мени је на прелу било лепо, фалило је додуше пар људи, али надам се да ће и они догодине скупа с нама на прело да прелимо и чијамо перије, баш као оне цуретине иза заставе Крајинаде.

За крај да похвалим особље ресторана, који су били коректни према нама!

Написа: Чуле
09.12.2012.
 

Din@77
28.12.2012.