Био сам на помоцији ове књиге о, сада већ видим, једном великану српске историје и образовања, који је као што видим не праведно заборављен.

Промоција је добро прошла, јер је нису отезали у бесконачност, а за то највише заслуге водитељу програма чика Милораду Поповћу.

На промоцији су говорили, проф. др. Вељко Брборић, док ауторка мр. Даница Чоловић, је из здравствених разлога била спречена да присуствује.

Оно што ми је било занимљиво чути о нашем великану, како Вељко Брборић каже, јесте шта је све у свом животу доживео и проживео овај знаменити личанин. Рођен 1846. и безмало живео 100 година... тачније 94. А упокојио се 1939. године. Учесник је био херцеговачког устанка у Невесињу 1875. године, затим црногорско-турског рата 1876-1878... Сведок Балканских ратова 1912. и 1913., Првог светског рата 1914-1918. Због учешћа у ратовима чак два пута је напуштао државну службу и одлазио у битке. У хецеговачком устанку је чак и рањен.

У многим местима у Херцеговини, Црној Гори, и Србији, он је био управитељ школе, или пак наставник, педагог.

Током свог рада био је прави реформатор школства и образовања на српским просторима. У Црној Гори је поставио чак и темеље средњошколског образовања! У Србији је написао буквар (књига намењена деци када крену у школу, да уче слова), који је доживео неколико издања, и који је одштампан у стотине хиљада примерака!? Како аутор наводи у књизи, његове књиге су користили чак и војници српске војске, јер је био налог тадашње државне управе, да се војска описмени. Тај буквар је био у употреби 45 година?!

Оно најтрагичније је да ниједна улица на овим нашим просторима не носи његово име?! Иако то Стево Чутурило више него заслужује.

На промоцији су говорили и рођаци Стеве Чутурила. А заорила се и ојкача од људи који су нас песмом повели у завичај.

Лепо је било на промоцији и хвала удружењу Завичај што организује овакве догађаје. Прилика да се људи виде, али и чују нешто битно из своје историје. Јер право да вам кажем, док нисам чуо за промоцију књиге, нисам ни знао ко је Стево Чутурило.

Оно о чему размишљам сада јесте разлог заборављања, тј. скривања овог великана последњих деценија. Можда су злотвори хтели да сакрију постојање иденитета Срба у западним крајевима, тј. Војној Крајини... Како објаснити будућим нараштајима устанке и ратове са турцима нашег народа, када нам све више ислам и оријент надире у кућу и државу?!