У Бршадину је током викенда, 16. и 17. априла, у Дому културе, одржана веома занимљива Изложба ручних радова и старина. "Кривац" за поставку четврте по реду изложбе је секција „Свилен конац“ која делује у саставу бршадинског пододобора СКД „Просвјета“.
Чланице овог пододбора иницирале су 2013. године оснивање секције која би деловала у циљу очувања материјалне традиције овог места.
- Првобитно је секција своје активности усмерила на ручне радове које су изрaђивале жене, тако да смо и прву изложбу радова која је реализована 2013. године назвали Изложба ручних радова жена. Касније смо у назив додали и старине с обзиром да највећи део експоната јесу старине. Када смо кренули у осмишљавање овог пројекта кренули смо буквално од нуле, а онда су сами експонати и идеје за поставку изложбе испливавали на површину, објашњава председник бршадинског пододбора СКД „Просвјета“, Бојан Лазић.
Вредно су се претраживали тавани, подруми, старе куће, оставе те су сви експонати четврте изложбе пронађени у бршадинским кућама. Изложба старина је круна рада секције чије чланице неуморно трагају за предметима из прошлих времена.
- Суштина оснивања наше секције је да на-шој деци покажемо како се некада живело, да очувамо традицију наших прабаба и прадедова. Након што смо кренули у потрагу за старим предметима интересовање је све више расло, људи су нас почели сами позивати и наводити шта све поседују. Сакупили смо доста ствари и пронашли јако лепе експонате од намештаја па надаље. Људи нису ни били свесни да су ти предмети вредни, ако не у материјалном смислу онда као део наше историје, прича водитељка секције „Свилен конац“, Снежана Милинковић.
У мноштву старих предмета изложених у Бршадину посебно место заузимају ручни радови односно народне ношње и аутентични делови као што су капе карактеристичне за ово подручје, израђене пре више од 100 година.
- То су џеге златаре које су ручни рад и које су младе жене пред удају припремала да би их као удате жене почеле носити. Оне су карактеристичне за читаво панонско поднебље и као оглавље носиле су их искључиво удате жене коју су их као девојке саме израђивале, прича Лазић.
У овом селу много је досељеника из Босне, те је на изложби своје место пронашла и некадашња девојачка босанаска ношња коју нам је представила поносна власница, бака Ђука Танасић.
- Ово сам ја као девојка носила када би ишла на кирбај. Кецеља је старија од 80 година и носила ју је моја мајка. Она ми је израдила ношњу, ткала је ову кошуљу, извезла прслук, тканицу. Сама сам извезла ову бошчицу или мараму. Волела сам да носим ношњу, јако је угодна израђена од чистог памука, тада су све девојке у Босни носиле исту ношњу, присећа се бака Ђука.
Алат, кухињски предмети, расветна тела, намештај, радио уређаји и још много тога пронађено је на таванима старих кућа. Посебно занимљива била је поставка некадашње спаваће собе у власништву породице Мијатовић.
- Соба је старија од 100 година и пронашла сам је на тавану наше породичне куће. Не знам која је материјална вредност нити нас занима, јер на продају није. Ми у Бршадину имамо жељу да отворимо етно-кућу, типа неког музеја где би поставили овакве ствари које датирају све од постанка места па кроз време, рекла је Гордана Мијатовић.
Кревет, комода, дрвени сандук, колевка и сталак за бебе део су поставке спаваће собе Мијатовића која је употпуности, у засебном ћошку бршадинског Дома културе дочарала унутрашњост старих кућа. Одисала је романтиком некадашњих времена, можда због колевке, која увек буди осећај нежности, а можда због споменара који проналазимо на старој комоди. Непроцењиве су старе фотографије и споменари који нам откривају интимне детаље нечијег живота те постајемо приснији са онима који су ове предмете, данас експонате изложбе, свакодневно користили. Откривамо да су преци становника у Бршадину ћирилицом исписивали странице сада пожутелог споменара из 1945. године и поседовали документе на ћирилици као што је домовница издата 1937. године.
Посетиоци изложбе има ли су прилику да сем разгледавања експоната присуствују и трима радионицама које су одржане током викенда, украшавање јаја воском, кување домаћих сапуна и израда веза.
Јадранка Јаћимовић Иван
Извор бр.141.
27.4.2016.