Шеста Крајинада 1.7.2012 - www.krajinada.com






























Статистика посјета
од 12.2.2016

Данас: 16
Јучер: 127
Недељно: 1139
Мјесечно: 7864
Годишње: 54957
Укупно: 155132

Највише посјета
25.8.2018 2736


17. јануар 2016..


Шеста Крајинада 1.7.2012


Е даа... треба и да напишемо оно што смо јуче доживели... у 10 реченица то не могу... у 10.000 реченица било би то најбоље. Али немам толико времена. Извештај са овогодишње 6. Крајинаде можете почети са 1.000 почетака и завршити са 1.000 завршетака, као у шаху. Елем, како сам ја доживео све ово...

Ту ноћ пре Крајинаде сам имао састанак са газдарицом, да све протекне у најбољем реду и да ниједна не стане поред мене, иначе... Трајало је то до касно, али вредело је. У зору 1. јула 2012. будим се у 7 сати и спремам шта је све потребно да понесем од куће. И још шаљем поруке помагачима. Имао сам их две, Маја и Натка, обе личанке. Једна је у комшилуку и морала је да пере косу, док сам ја тркнуо на суседно брдо, по 10 флаша са ледом. У повратку покупим Натку, а онда се упутимо ка Ади, односно Темпу поред Аде. Мислили смо да ћемо ту наћи све што нам треба од пића, а оно шипак. Врло мало смо нашли оно чега нам треба. Замолили смо људе да нам охладе пића још, али следећи пута затекли смо исто стање?!



Брже боље ми то у ауто, и правац Ада јер од Маје су стизале узнемирујуће вести... каже туча за место, "Ја сама а њих 10... Хоћу пиву, за душевни бол". Рекао сам ја Маји да назове овог мог "помагача" што је збрисао кући на пар дана, да му нешто шапне у 8 сати изјутра, али није хтела... издајница!

Стигли ми некако... вуци, тегли, дај да спасимо Мају оне галаме и притиска... и успели смо некако. Онда трчи до камења јер смо тамо требали да покупимо 4 момка који први пут долазе... А ако вам кажем да су у Београд потегли из Бијељине само због Крајинаде... не верујем да ће ико од вас у то поверовати, али стварно је тако! Елем, они вуку за собом гајбу бањалучког Нектара, ни мање ни више... Тек да се ови наши обрадују Ту смо срели још неке наше старе међу којима и Марину... која је нешто заборавила не битно, али понела је фотоапарат, што је јааако битно!

Долазимо и ко ће шта да пије, узели смо и неке хладне воде, колико је могла бити хладна. Онда пресвлачење и правац купање јер је било преко 33'С тада. Кад смо се вратили онда смо мало чаврљали, јер су стално пристизали нови/стари гости. Да би се на крају скупили за фудбал. Моја екипа прву је победила, ја дао први гол. И то оном клапцу који стално хоће да се слика поред газдарице... па верујем да ће имати са чиме да се похвали. Следећу туру су опет момци изашли, ја сам паузирао... А друга моја утакмица је била проверено намештена, јер је Класнић дао тај победнички гол...



Вучење конопца је прошле године било само ревијално, ове године доживело своју пуну афирмацију, јер се неколико пута вукао, а са Кинезима добио међународни спектакл. Екипа састављена од Банијца, Срба из Бос. Крајине и Далмације била је стварно победник (3 победе и 1 реми). Играло се 5 на 5. Ја сам већином био судија. Ови победници хоће да се пријаве неђе за турнир... ја са им причам за Лички Вишебој у Апатину, где долази земљотресна екипа "Џими Транс" која има цца 1 тону тежине!?

Мика је мало дохватио и армонику, па засвирао и играло се ужичко коло. Личко глуво се такође играло, Ниџо је из даљине командовао... нема неког разлога да га натерамо у личко глуво коло иако је Личанин. Килаво су то играчи из КУД Крајина одрадили... мора њих Зоки још да озноји, а не да се овако срамотимо. Свеједно добили су (смо) аплауз.

Иначе имали смо тамо и свадбу... Један кршни делија из Бијељине, загледао се у нашу Личанку (из Грачаца), па и она у њега.... Сунце ти калаисано, још и свадбу да нисмо направили, иоанко је тамо парк за венчања, имамо све што треба... Запевали ови около "Свадба, свадба, свадба... узми ме за кума или старог свата", "Женим се, женим се, старе ћу цуре растерати све...". А иначе док сам ја други пут са двојицом помагача један ваљевац (Славонски зет) и један момак Славонац, ишао по пиће ови су већ орили о војводи Синђелићу, краљу Петру, и још нешто...



Колико видим људи су причали и забављали се на све стране. Младих наравно највише, али било је и деце, што ме радује... пар старијих који се прошверцовали са омладином... Крајишника из свих наших предела (Далмације, Лике, Славоније, Кордуна, Баније, Босанске Крајине), и гости из Семберије.

У поподневним сатима више није било хладног пића, а није се чак ни могло купити, јер у сваком киоску, био је фрижидер који је имао млаку воду. Због велике врућине тај 1. јул на Ади је било преко 300.000 људи, па није се могло подмирити та потреба.

Фалили су нам бројни људи, почевши од вечитих студената како сами за себе кажу они у Суботици, преко мрког вука (камен за раме обећао је донети), личког витеза, па до оних гаравих цурица што су морали да уче за испите. То је мука Крајинаде што долази на крај испитног рока.



Иначе, овако морам похвалити баш екипу из Семберије, који су стварно момци орни за шалу и зезање, а шта више они нису дошли на пар сати већ и да преноће, и то баш на Ади?! Појединачно Даре ми је био стварно добар, и на терену прави фудбалски слалом када игра... а и за помоћника је одличан. Клинце такође морам све да похвалим... исто као и једног шолца, који је вукао самном неку водурину... И још неки момци које је Рада довела, баш су добри и орни за дружење... милина је било јуче бити део те екипе.

Наша маскота Мића Прелџија који је довео читаву бригаду из Панчева и околине. А када се он скинуо, и показао своју тетоважу, није било особе која се није хтела са њиме сликати!



Мркли мрак пада а пролама се Адом: "Нема раја" и то из све гласа, на суво што би рекли. Штета је само што су картице све биле пуне, па није више било места за снимити све то. Она слика где једва сви станемо је такође била добра, мораћемо следеће године ићи на неке степенице да сви станемо.

На крају се никако растати, купи смеће мећи у кесе и канту, па још наше стари, и свак до свог аута. У том умору и фрци мора се нешто и заборавити, па сам морао да се вратим назад, пешке, трчећи како год... Био сам и ја добар, па ме газдарица похвалила.



Ево једне занимљивости... јуче је било финале Европског првенства у фудбалу, а никоме од нас није пало напамет да то гледа... Ја сам име првака сазнао тек данас у новинама. Доказ да ипак вредимо и трајемо и да фудбал волимо и играмо из љубави!

Ово је била шеста Крајинада... но, то није крај... Дао Бог да се ово настави и у наредном миленијуму... Све ово што радимо, да пренесемо на децу. Да и у њима букти Крајинада, као и у нама.

 


КРАЈИНАДА - ТАМО ЂЕ СМО МИ!

 

chule80
2.7.2012.

 



Поздрав Крајишници моји и пријатељи Крајине....Мало ке рећи да је Крајинада била добра... Била ке фантастична... мало сам ја закаснио као домаћин, али нема везе имао сам ја моју домаћицу Мају, која је била без и једне грешке.. чак је и боља била него да сам и ја био... имаш Мајо пет пића од мене...

Што се осталог дела тиче ја само имам речи хвале.. Једноставно како може бити са Крајишницима него лудо и незаборавно... Ја сам као и прошле године одушевљен и гостопримством и то какви сте људи... мало је таквих људи као Крајишника и Крајишница... Поновићу милион пута кад треба и где год треба....

Овим путем поздравићу по имену све, ал' ми немојте замерити ако некога заборави, а те поздрављам то се подразумева.... Велики поздрав иде Чулету и његовој девојци, Милени, Маји, Снежи, Марини, Николи Јокићу, Жељку, Зорану, Маши, Оливеру, Аци из Двора, Стеви Муиџи, Милану Поповићу, Драгани Каран, Данијели Драгићевић, Милошу Калању, Савели, Михи Докману, Марини Грба, Дулету Масникоси, Горану Вјештици и све остале које нисам заборавио него не могу да се сетим...
 

Уједно ћу реченици рећи сад још било је лепо друштво добри људи и девојке, једно лепо држење које се несме прекинути,имате од мене велику подршку и бићу уз вас увек! Хвала вам на свему... понос част и привилегија је бити пријатељ са Крајишницима... А среће је моја што баш ја имам ту част! Крајина увек у мом ♥ поздрав и хвала... па се видимо и следеће године.


Mica Preldzija
2.7.2012.

 


 
Сa вeликим ишчeкивaњeм je дошлa и овa Крajинaдa и изглeдa дa из годинe у годину постaje свe бољa. Дружeњe je било нa нивоу уз позитивну и вeсeлу aтмосфeру и тaко очeкуjeм у будућности. Сaмим тим вeлико ХВAЛA свимa коjи су зaпочeли овaj догaђaj и свимa коjи су сe трудили и aнгaжовaли дa то испaднe кaко и jeстe.


 

karan10
3.7.2012.


 
Као што су људи већ рекли, дружење је било лепо и ове године. Сунце упекло, а учесника више него прошле године. Ја сам се плашио да ће врућинчина људе задржати у кућама. Сад сам довео другара, иначе је из Пећи, из Метохије. Није наш земљак али га је као и многе друге снашла иста мука тако да нас сем завичаја ништа не дели. Имао је раније прилике да упозна Крајишнке, углавном више него позитивно мишљење о нама је остало исто.



Кинези реално нису имали шансе, ма свих милијарду и триста милона да се наређе наспрам Крајишника овог света не би били фаворити.

А ово је чувена Мићанова тетоважа.

 

 

DvorNaUni
3.7.2012.

 


 
Чулe, знaш дa ja нисам дошлa бaш зaто што сaм фудбaл глeдaлa. Супeр су вaм сликe, види сe дa вaм je било добро. Дрaго ми je дa сe држимо зajeдно.



Minja
4.7.2012.



Ја сам увијек био слаб са ријечима, а често пута и "недоречен"  а такав ћу вјероватно бити и овог пута.

Још једно у низу добро организованог дружења "Крајишника са западне стране Дрине", све похвале организаторима и њиховим помагачима, као и претходна 3 дружења и овај пут ми је било више нег' драго, што сам ето бар један дан у години провео са својим земљацима.



Упознао сам и неко ново друштво, нове пријатеље, издиванио се са старим, шале и зезања није недостајало, као што је и обичај на Крајинади...један од најбоље и најквалитетније проведених у години дана...шта написати, а да већ написано није, само још да напишем, да једва чекам поновно дружење...једина мана Крајинаде је што се неодржава више пута у години...увијек бих радије изабрао Крајинаду, да проведем дан/вече, него ли да одем на уживо музику, гдје год да се одржава у чијем год извођењу да је.

Е да, умало да заборавим...још један доказ, да је "Славонац" постао Личанин (не само због тога оклен му је драга), јесте тај што радо прима у свој ријечник Личке ријечи/изразе за ово или оно..као што једног Далматинца, он назива Шолац, а Крајишници са обе стране Велебита знају, да тај израз само Личани користе за своје комшије, са јужне стране Велебита



Obrovac
4.7.2012.


 
Стварно си шолац Обровац. То екслузивно право имају само Грачани.

Што се тиче Крајинаде први пут сам био прошле године. Ове године сам мало каснио, али сам ипак дошао. Намеравам да долазим и сваке следеће, толико је добро.



Delirijum
4.7.2012.


 
У духу доброг расположења, пјесме, спорта и дружења прође и ова Крајинада. Увијек је љепо срести драге људе, а то, у данашње вријеме-кад смо заокупљени пословима и обавезама, не можемо често себи приуштити. Оно што је за мене битно, да се наше дружење не заврши тај дан кад прође Крајинада, већ се са већином људи чујем, видим, одем на пиће, у провод, у завичај, на промоцију књиге, на чашицу дивана, запјевамо, заиграмо... Морам признати да је за мене Крајинада 2009. била откриће, све даље представља традицију.



Ове године Крајинада је почела Мајиним јутарњим позивом у ком ми саопшти да се „туче“ за клупе на Ади, али није она случајно послата тамо. Можда је само случајно извадила боксерске рукавице и клупе су, гле чуда, послтале слободне.

Шалим се ја мало, посље ће о нама, Крајишницима, причати да см опасни.Али то је наша Маја, један невјероватан лик. Морам признати да ми се чинило да ми се неки људи и привиђају јер сам ја очекивала да су, рецимо, у Норвешкој а од једном их видим. Но, било је то позитивно изненађење за свих нас, па сад добисмо нашег бећара назад. Био је ту и онај исти шпијун од прошле године, али о томе неки други пут, да му не одајем идентитет. Препознаће се он већ.



Шта је следеће?! Чини ми се да би било време отићи и на ту вожњу бициклима - већ неко време планирану, али смо сви у неком фазону:“ Само ради, само куће гради“. Нема везе, постаћемо ми и Др, Мр, Стр. Па нек иде живот! Живи и здрави били!


 

Djurdjevak
23.7.2012.





Чланак има: 1614  посјета
Број гласова: 1175

Оцијените нам овај чланак:

НАЈАВА ДОГАЂАЈА