Пре рата у Имотској Крајини живело је око 1. 500 Срба. Двадесет година касније та бројка троструко је мања. У 190 православних домова данас живи око 520 становника, који се без страха изјашњавају као православни Срби. Српска православна црква била је и остала окосница и срж идентитета једног народа. Исти је окупљала и сачувала у најтежим временима, а са истим циљем то ради и данас. Миниран и са намером у рату девастиран храм Имоћани су обновили. На тај начин наставили су да негују своје корене вере православне, који, по писаним траговима, овде датирају из 1628. године.
Доласком на имотску парохију свештеника Драгана Михајловића у имотску основну школу 2006. године уведена је православна веронаука и додатна настава на српском језику коју данас похађа 18 ђака. Недостатак простора за одржавање културних, верских и окупљања друге врсте за потребе парохије малобројне припаднике српске заједнице и њиховог свештеника навело је на иницијативу о градњи дома у оквиру којег би неговали свој идентитет, али и обогатили друштвени живот читаве заједнице.
- Ja сам у овој парохији десет година. Након ових последњих ратних невоља многи људи су избегли, иако у самом Имотском и ближој околини није било ратних дејстава, људи су због разноразних притисака и осталих збивања исељавали се са ових простора. Данас имамо нешто млађих људи, имамо веронауку у школи коју похађају сва православна деца. До пре пар година црква је била једина институција, која је окупљала српски народ, држећи их на окупу, у православној вери, а задњих пар година имамо помак да се ту још укључују и „Просвјета“ и Српско народно веће, па је терет подељен и на остале српске институције. Да би заштитили оно богатство које Срби у Имотској крајини имају, циљ нам је наставити изградњу Светосавског дома, који ће се користити у више намена, а неће бити намењен искључиво Србима већ свим људима са добрим намерама, каже свештеник у Имотском Драган Михајловић.
До оснивања Српског мањинског већа, српска заједница у Имотском, изузев вероисповести, није имала других културних обележја са српским предзнаком. Циљ Већа био је да се путем мањинске самоуправе Срби ослободе страха од изјашњавања сопствене националне припадности. Председница Већа српске националне мањине, Дијана Кнежевић, сматра да се на том путу у многоме успело, те да највећи проблем локалном становништву данас представља економска ситуација због које људи све чешће одлазе из ових крајева, а предратно становништво због исте се не враћа. Као најчешћи проблеми издвајају се недостатак посла, лоша материјална ситуација, а што нема везе са националном припадношћу, иако сматра да постоје појединци који су још увек заробљени страхом прошлих времена.
- Српско национално веће у Имотском основано је 2001. године, има 15 већника. Ипак, оно што нас жалости је све већи број младих људи који одлази у иностранство, највише у Немачку, а што је посебно изражено у последњих пар година, каже Дијана Кнежевић.
Да се Срби избегли из села надомак градске средине и даље плаше повратка на своја огњишта из истих разлог због којих су их и напустили најбоље сведоче пусте и затворене куће. Исте су након рушења обнављане, али и поново опљачкане и опустошене. Млађе становништво, које се интегрисало у друштво, у насељима у којима живе, лакше функционише у оквиру заједнице, делећи једнаке животне муке.
Координатор Српског народног већа у Сплитско-далматинској жупанији Никола Луша сматра да ситуација није иста у свим деловима жупаније, видљива је разлика између градова и руралних средина, али да се у коректној сарадњи са представницима локалне самоуправе постојећи проблеми могу решити на обострану корист.
- Имамо подручја где народ независно о националном предзнаку живи лоше, па тако и припадници српског народа деле исту судбину. Што се тиче Имотског, становници руралних средина имају проблем са инфраструктуром, али основни предуслов за повратак људи и живот у овим крајевима јесте боља економска ситуација. Пољопри-вреда и туризам јесу могући фактор одрживог останка, тако да би требало помоћи српске повратнике да у овим гранама привреде пронађу свој извор егзистенције, како се Срби из ових крајева не би више исељавали, сматра координатор СНВ-а за Сплитско-далматинску жупанију Никола Луша.
Срби у Имотској крајини и након многобројних искушења боре се за опстанак, уз јаку веру, жељу и спремност на суживот. Одлучни су у истрајности изградње заједничке будућности уз основни предуслов да им се омогући егзистенција и створе услови за запослење и већа подршка у очувању верског и културног идентитета.
Васка Радуловић
Извор бр. 144.
7.6.2016.