Ми, ми смо се провукли кроз иглене уши

И спаљени прошли кроз стрниште густо,

Али онај гријех што им покољења гуши;

То је казна! И њихово ће остати пусто!

Преживјели смо, некако, како се мора,

И видамо ране ево четврт вијека;

А њима ће невина крв и црна зора,

Бити пропаст, зло и рана без лијека.

И стаће им свијест једног олујног дана

Не мрзим, не кунем, али Бог све види;

Због недужне дјеце и крвавих рана,

Због крвника којих се и звијер постиди.

И шта ће са пустаром препуном пепела,

Ђе је коров својта и драча се свија,

Али ђе стојни мрамори боле?

Да су ту била некад Српска села,

Да нас је заклала присојница змија

Крваве руке што се непомјанику моле!

Немања Зивлак, с. р. ®
1. мај 2022.

Стихови су посвећени славонским мученицима који су почетком маја 1995. године напустили своја вјековна огњишта усљед агресије хрватских војно-полицијских снага, која се у медијима назива "Бљесак".