Амген фондација постоји од 2006. године, а њен мото је да инспирише научнике будућности. Једна од тих младих научника је и Александра Шљукић из Вуковара која на београдском универзитету студира молекуларну биологију и физиологију. Сваке године Амген фондација расписује конкурс и међу пријављеним студентима који још нису завршили основне академске студије бира оне који ће на престижним научним институтима широм света провести два месеца како би радили и проводили одређене пројекте.

У Европи Амген програм проводи се на Кембриџу у Енглеској, на Каролинска институту у Шведској, Лудвиг Максимилијан универзитету у Немачкој, Пастеровом институту у Француској и на ЕТХ институту у Швајцарској. Кроз веома сложену процедуру на сваки од ових института бира се по 20 студената, а међу одабранима нашла се и Александра.

- На конкурс сам се сама пријавила и имала сам срећу да ме одаберу. Између осталог тражили су нашу радну биографију, просек оцена, препоруку професора као и резултате онога што смо до сада радили и какве смо пројекте водили. Ово последње није ми било баш једноставно представити јер у Београду нема баш много могућности за рад у лабораторијима.

У време када још нисам имала искуства у лабораторији, након тек завршене прве године студија, прву прилику за рад у лабораторији омогућила ми је др Љиљана Радаковић, водитељка медицинско биохемијског лабораторија вуковарског Дома здравља на чему сам јој веома и од срца захвална. У њеној лабораторији провела сам неколико недеља у континуитету.

Дакле, сама процедура избора студената била је веома дуга и одвијала се у неколико етапа, а последња од њих био је интервју путем скајпа након кога се доноси коначна одлука. Мене су примили на Пастеров институт у Паризу, објашњава Александра цео процес кроз који је прошла.

ПОЗВАНА ДА СЕ ПОНОВО ВРАТИ

На Пастеровом институту Александра је провела два месеца, јул и август, у ком је радила у лабораторији, а након тога је заједно са осталим студентима свој рад презентовала не само на Пастеровом институту него и на годишњем симпозијуму Универзитета у Кембриџу.

- На Кембриџу смо своје радове представили путем постер презентација. Цело то искуство ми много значи јер сам радила са студентима са престижних светских универзитета, а позвана сам и да се поново вратим на Пастеров институт што ми значи још више. То значи да сам показала довољну количину знања и да сам показала да могу сама да креирам пројекте. Сви ћемо остати у контакту са људима из Амген фондације што је за мене добро јер они планирају да финансирају наше одласке на конференције и на даља усавршавања.

Искуство које сам тамо стекла као и предавања која сам слушала су заиста вредна. Ја сам била у департману за развојну биологију и матичне ћелије. Мој интерес заокупио је развој мозга и развој нервног система па је и мој рад био везан за то. Смисао свега што смо тамо радили је да се ми као људи који желе да се баве науком пронађемо и мени лично то је помогло да одаберем још ужу специјалност, каже Александра.

ВУКОВАРСКА ГИМНАЗИЈА КАО ДОБАР ТЕМЕЉ

Како је Александра похађала Гимназију у Вуковару са наставом на српском језику и писму једно од логичних питања било је колико је била задовољна са основама које је у њој добила, односно да ли је оно што је научила у њој било довољно добро за наставак школовања на факултету.

- Морам да признам да су основе које сам стекла у нашој гимназији биле веома добре. Наравно, много тога зависи и од вас самих, али је важно рећи да су професори који су ми предавали предмете који су ме занимали заиста били посвећени и да сам са њима могла више разговарати о биологији, хемији и математици. Заиста сам у Београд дошла са једном добром подлогом што ми је касније омогућило да учим нове чињенице. Сем тога у Гимназији на природно-математичком смеру у Вуковару било нас је само петоро што је велика предност јер готово све што смо причали са професором био је разговор „један на један“. Имали су времена да се посвете сваком од нас иако када дођу испитивања то понекад и није изгледало као предност, каже кроз осмех Александра.

На крају важно је истаћи и то да је поред фотографије и имена сваког студента на Пастеровом институту писало и име земље из које долази и име универзитета на ком студира. Тако је поред Александрине фотографије писало да долази из Хрватске, а да студира на Универзитету у Београду. То је добра промоција и за њену земљу рођења и за београдски универзитет јер је она била једна од стажисткиња Пастеровог института. Када се узме у обзир и чињеница да се за стажирање само на том институту пријавило преко хиљаду кандидата из читавог света онда је њен успех још и вреднији. Сем тога, врата Пастеровог института на који су је позвали да се врати остала су јој широм отворена.

Славко Бубало
Извор бр. 151.
28.9.2016.