Једна од некада најраспрострањенијих животињских врста када се ради о Далмацији, далматинским острвима и Далматинској загори, био је магарац или народски речено товар. Далматински магарац заштићени је симбол читавог овог региона. Према неслужбеним подацима, данас их је у Хрватској тек нешто више од 2.000, регистровано је тек неколико фарми, а магарац је постао су заштићена животињска врста.

У временима прошлим, готово да није било домаћинства, сеоског имања у којем се није налазио бар један примерак ове животињске врсте. Данас је то редак случај, могло би се рећи чак прави раритет, па и не чуди чињеница да магарац све брже изумире, а некадашња прека потреба у сеоским домаћинствима данас се третира попут луксуза.

ФАРМА СА 40 ГРЛА

Книнска породица Пајице Перића, једна је од ретких, ако не и једина у Далматинској загори, која се данас бави узгојем магараца. Љубав према овој племенитој животињи датира већ годинама, а њихова мини фарма данас броји око четрдесет грла. Велика је то обавеза, али у ситуацији када није било превише избора, једина прихватљива за ове книнске узгајиваче.

- Још као дечак заволео сам магарце. Била је то једна од животиња са којом смо имали најчешћи контакт, било да се радило у пољу, шуми, или у неким свакодневним сеоским пословима. У међувремену бивало их је све мање, времена су се мењала, а самим тим и потребе за неким примитивним пословима. Ја сам почео да се бавим угоститељством и пословима који су једно време осигуравали егзистенцију мени и мојој породици. Али, све је то било кратког даха, новца је било све мање и морао сам пронаћи начин како да радим нешто што заиста волим и да од тога имам корист. Ето. Тако је све почело. Купио сам једног магарца, па још њих пар, а данас захваљујући њима имам близу четрдесет грла, започиње причу Пајица, објашњавајући зашто држи баш фарму магараца.

Љубав према магарцима ујединила је хоби и посао. Атракција за туристе, организоване трке магараца широм Хрватске па и ван њених граница, навеле су Пајицу да прошири своје газдинство. Нема места, каже, где са својим магарцима није стигао.

- Како их је временом бивало све мање, постали су својеврсна атракција за странце, туристе. Одем тако до неког града на мору, а људи са свих страна прилазе, траже да се фотографишу, да ставе децу у седло за јахање, или тек да их додирну. У појединим градовима већ годинама уназад организују се трке магараца, и то привуче пажњу огромног броја људи. Специфична је то животиња, никад не знате како ће се понашати колико год да сте времена провели учећи је. Има, што би ми рекли, гадну нарав, па зна да вас и обрадује и изневери. Зато су те трке специфичне и народу занимљиве, а знајући то, нема града па скоро ни државе где са својим животињама нисам стигао, прича Пајица, те додаје и једну анегдоту са путовања.

ПУТНИК КОЈИ НЕЋЕ ДА ИЗЛАЗИ

- Дођем на границу, предам своје папире и чекам да ме пусте у Словенију. Пита ме цариник,

- Имате ли шта за пријавити?

- Имам, рекох, ту ми је један путник који неће да излази. Магарац, кажем му и насмејем се. Он ме гледа у чуду, погледа у комби и види да не лажем. Само је слегнуо раменима и показао ми да продужим, присећа се Пајица.

Фарми смештеној уз реку Крку, тек недалеко од града Книна, велику штету наносе дивље свиње и вукови који се без страха, а и све чешће спуштају до нашег имања. Процедура око надокнаде штете је дуготрајна, захтевна, а новчана средства не подмирују вредност изгубљене животиње. Иако је магарац због изумирања заштићена врста у Хрватској, те се узгајивачима обећава велики подстицај, и он сваке године касни, што је још један од додатних проблема за опстанак фарме.

- Вукова је све више, без страха долазе скроз до ограде. Пре неки дан је удавио и скроз појео једну магарицу која се требала окотити. У таквим случајевима, за нас је штета велика, а процедура тражи пријаву, излазак ветеринара на терен, плаћање, папирологију за пар стотина куна надокнаде штете коју чекамо и по две године. То се не исплати, и углавном смо на великом губитку, жали се Пајица.

ЗДРАВО МАГАРЕЋЕ МЛЕКО

Магареће млеко је од давнина познато као својеврстан антибиотик тела, јер има антибактеријска и антивирусна својства. У њему се налази и до шездесет пута више Ц витамина него у крављем млеку, кажу стручњаци. Здраво је и лековито, а како га нема много и тржишна цена му је јако висока, па износи до неколико стотина куна по литри. Невенка Перић, Пајичина супруга, свако јутро након храњења животиња, има обавезу помусти неколико магарица. Млечне су, добре и мирне, каже, а знају дати и до пола литре млека дневно. Продаја млека, иако нередовна, најисплативија је, па би се и држава требала мало побринути око тржишта, каже.

- Свако јутро, било да се ради о летњем или зимском периоду, моја је обавеза да магарице помузем пре него што из штале крену на испашу. Не музу се оне које имају пулад (младунце), и оне које се никада нису опулиле. Немамо их много за мужу, али су све млечне, па дневно умузем пар литара млека, како када. Зависно од потреба људи и продајем га, а у данима када нико не долази по млеко, свеже га стављам у замрзивач, у посебним стерилним флашицама. Најчешће нам се јављају људи са одређеним здравственим проблемима дисајних путева, са астмом, бронхитисом, кашљем, и то највише код деце. Нема онога ко га је користио, а да му није помогло, то вам гарантујем, каже Невенка.

Магареће млеко природни је лек за бронхитис, астму, плућне болести, ублажава алергију, ојачава имунитет. Прилично је благог укуса и без јаког мириса, у шта смо се дегустацијом и сами уверили. Делотворно својство истог осетили су сви они који су га користили.

УЛОЖИЛИ ВРЕМЕ И ЉУБАВ

Уз све предности и недостатке посла којим се баве, Перићи кажу како од фарме магараца не намеравају да одустану. Уз много рада и труда покушаће одржати животиње за које су се временом везали, у нади да ће се услови за њихов опстанак у међувремену поправити, а обећани подстицаји бити већи и редовнији. До тада, бринуће о њима с једнаком пажњом и љубављу, тепајући им у шали бираним именима као што су Брена, Северина, Роналдо, и све тако редом.

Васка Радуловић
Извор бр. 147
20.7.2016.