Кафана где смо ми били синоћ на крајишкој музици зове се "Ловачки дом". Е... када будем ово написао, а ови другови чланови прочитали, изгледаће као прича из лова.

А како је све почело... Хм... пааа скоро од мене... Наиме ја сам рекао газдарици да има у Опову крајишка музика, али да је проблематичан датум. Односно, то је датум када смо позвани на свадбу код наших другара са фолклора и са Крајинаде. Међутим, свадба је иначе у дневно термину, па смо и рачунали да ће се завршити до 22-23 часа. Тако је и било. Али шта онда? Како ми месецима сем оно у септембру нисмо били на крајишкој музици, рече газдарица да идемо... па ко хоће може и са нама.

На свадби је иначе било лепо, мада смо малко и каснили... јер једни су морали ићи на фризуру, други на испит (хвала Богу положили ), трећи путовали из далека... И лоша процена је да се окупимо у пола сата пре црквеног венчања. Тако да сам ја попио вишњу, и постао Бранислав Митровић Флојд па смо окаснили само 8 минута.

"...Ко је онај шмекер светског гласа,
за ким шизи цела маса.
Ко је даса у екстази,
преко стотке увек гази..."

Е па тако је изгледала наша вожња до цркве и после ресторана. У ресторану на свадби заиста лепо. Али као што рекох, и поред тога што смо тамо играли цело време, имали смо још снаге. И поред позива нашим другарима да се упуте са нама у Опово код Миће Прелџије (њихов коментар је био: "Ма какво црно Опово"... они су се одлучили за кућу, а ми опет у фићка и правац Опово. Иако су неки мислили да идемо у Лапово

И нађосмо некако већ објашњену пумпу, где нас је чекао наш домаћин Мићан. Ниџо није могао да сачека, већ је изашао из аута и да се "поздрави са човеком". А у фићку занимљиви коментари где нас то Мићан води ... и шта ће бити са нама. Било је опет и коментара какву ћемо екипу тамо срести... Али све су то инсинуације.

Да би ми дошли у тај Ловачки дом, а онако сви још сређени, морам да признам да смо због тог изгледа упали у очи, у фазону одакле су ови изникли - "из Делта ситија". Атмосфера је ту већ била прилично загрејана, и таман смо дошли као поручени. Мићан нам сачувао једно ћоше. А чим се чуо завичајни звук, наше цуретине скочиле у коло... ја сам помагао, помагали су и други бећари. Но, тачно видим и неке људе са овогодишње 6. Крајинаде... Добри су момци. И још 1 брка, који је како Мићан рече имао велику жељу да нас упозна.

Јесте да је личка химна "Еј да ми је видјети Плитивице" ишла тек после Славоније и Херцеговине, али се ипак чула, и то на велику радост ових наших цуретина. У једном моменту, наша далматинка рече мени: "А јел знају ови нешто из Далмације?"... ја се шалим, па велим: "Ма они нису ни чули за Далмацију" Наравно, после је било "Кинине граде и тврђаво стара".

Ниџо је покушао, а помгала и Миња да скрате овај наш одлазак у Опово... Аааалиии, газдарица ни да чује! Заправо, исукала бич, мени одмах јасно колико је сати, и рече она: "Куда да идемо, када смо тек дошли"... Да нисам имао ушију, смејао би се око главе ... Они ће газдарици да скраћују излазак

Да би рекли преко микрофона, Миленко рекао да са последњом песмом нам желе лаку ноћ... било је већ пола три. И тада смо отишли. Сели у фићка, Мићан нас спровео до пута за БГ. И ми лаганини до Београда. Неки су спавали на задњем седишту, а неки диванили са мном.... бојећи се да и мени се не приспава. А није ми се спавало... напротив, ја сам већ пробио тај осећај и могао сам још 3 сата да возим. Није нас нико заустављао, и све сам их развезао где је кога требало...

Мићану иначе велико хвала! То је Људина, а не човек, јер не верујем да у 10 порука ове теме може да стане опис њега као личност; његова љубав и поштовање за људе из Крајине. Не ради се само о тетоважи, то је нека последица. Ради се о једној стварно не свакидашњој појави у данашњој Србији да неко воли своје сународнике, и да им није завидан, да хоће и помоћи.

Где би нам био крај да нам је више таквих "Мићана"?!

Живи били па се читали после неког следећег дружења.

chule80
7.10.2012.

Чуле, нема на чему. Увек за вас шта год могу и колико могу радо ћу чинити... То што сам ја вас овако дочекао, па то сте ви и заслужили.. сети се Крајинаде, Крајишке вечери у Језеру, онда оног фестивала како сте ви нас дочекали... Па брате мој ја то не заборављам... а да сте ми рекли да долазите сигурно резервисао бих и сто...али добро ја мислим да је било лепо...

А и друштво је било на нивоу...и онај мој комшија што сте се упознали, што узима увек мајцу... одушевио се са вама, али не само он и други ме питају данас за вас... Могу ти рећи и за цуре питају Немаш ни појма колко је мени било драго што сте дошли не могу ти описати! Чак и Миља и моја снајка кад сам им реко да долазите биле су пресрећне...

Ево још једног доказа да полако људе окрећем да што више позитивно мисле о Крајишницима..ево једног примера, овај дечко није Крајишник из Опова и још пар момака ту је било који нису из Крајине али см их ја све окрено на крајишку страну... а могу вам рећи и да су се уверили у моје приче да су Крајишници добри људи

Ето колико вас волимо и ценимо, па зар има ишта лепше него кад те дочекају људи насмејани и радосни што сте дошли? Ја сам пресрећан.

Умало заборавих,опет је било отимање за моју заставу... али што каже Чуле само на моје очи... реко сам да сам то добио за успомену и да ми је то светиња..да су ми потражили нешто друго дао бих...али ово НЕ!

Mica Preldzija
7.10.2012.
 

Minja
8.10.2012.