Тења, поред Осијека, је некада било чисто српско село, али структура становништа од настанка овог места па до данас потпуно је измењена. Историјски преврати, или боље речено ратови који су овде вођени значајно утичу на демографске промене па Тења прво постаје село са са већинским српским становнштвом где су две трећине становника били Срби, а остало Хрвати и друге националне мањине.

            Након последњег рата, посебно 1995. и 1996. године долази до великог одлива српског становништва, од тада као да је неко само окренуо бројчаник па је данас у Тењи од 7.401 становника Срба тек 30%. Ово село смештено је само 6 км од града Осијека и као приградско насеље, живот у њему је у позитивном, али и у негативном смислу увек зависио од ритма који је диктирао највећи град на истоку Хрватске. Пре последњег рата сви Тењци су били запослени, док су једни радили у фабрикама у Осијеку, више од половине становника бавило се пољопривредом. И данас у овом селу има оних који обрађују земљу, али нема њихове деце која из Тење свакодневно одлазе.

- Живот у Тењи се у односу на пријашње предратно време умртвио, нема оне живахности, погледајте, улице су пусте. Било је ово поред Чепина највеће село у Хрватској. Мислим да је ово период престројавања, дошло је пуно нових људи. Најбољи пример је школа, пре рата 1200 ђака од тога 1100 Срба, сада исто 1200 ђака од тога 1000 Хрвати, причу о Тењи овако започиње рођени Тењац, пензионисани новинар и сведок некадашњег много бујнијег друштвеног живота у овом селу, Милан Трбојевић звани Џегер.

НЕКАД БОГАТ КУЛТУРАН И ДРУШТВЕН ЖИВОТ

- Ја сам правио тај друштвени живот, имали смо новине звале су се „Тења данас“ које су све то забележиле. Тења је била део Осијека и живела је на тај начин. Све смо сами увели самодоприносима, телефонске линије, плиновод, водовод, имали смо све што једно насељено место може имати. Променило се много тога, ево постоје вредни млади људи који су направили канализацију, рађа се нешто културе преко СКУД „Свети Сава“ то ме радује. До пре пар година био сам учесник свега, а сада то посматрам као пензионер. Оно што се питам је да ли има наде за нашу мањинску популацију. Мој син и снаја са породицом овде долазе само други дан Ускрса, да је мајка жива сада би имала 17 унучади, а од њих ни један не живи овде. Видите та празна улица, сви одоше и то је туга, објашњава Џегер.

            Тењске улице заиста су пусте, натписи „продаје се“ ишчитавају се на готово свакој другој кући на којима стоје као доказ о масовном исељавању становника. Увредљиви националистички графити нису заобишли ни ово место, кукасти крстови изнад дечијих глава која на путу до школе пролазе поред „украшених“ фасада, чини се никоме не сметају. У некадашњем „Титовом парку“ који је био понос читавог места усамљено стоји заборавњен, уништен и графитима ишаран споменик НОБ-а, а само пар метар даље у много бољем стању споменик последњем рату. Није споменик у парку усамљен пример непоштовања жртава Другог светског рата, о посебно тешкој судбини двојице мештана српске националности из периода НДХ прича нам наш саговорник.

- Тешки погром проживело је Тење за време Другог светског рата, 400 људи је отишло у логоре и никада се нису вратили. Двојица су мучки убијени, пререзани су тестером у тадашњој згради општине, где је сада Пошта. Један стари мештанин описао ми је ту ноћ када нико није спавао, сви су слушали крике тих људи. После рата постављена је спомен плоча на том месту и све до пре пар година тамо је и стајала, а затим је разбијена. Реплика те плоче је направљена, али никада није поставњена јер смо добили одговор да плоча вређа осећања хрватског народа. Сада је у дворишту једног мештанина и чека нека друга времена, напомиње Џегер.

ВЕРСКИ ЖИВОТ У ТЕЊИ

У самом центру места налази се Парохијски дом и Српска православна цркава Преноса Моштију Светог Оца Николаја. Старешина храма и свештеник друге парохије тењске, Ненад Лазић упознаје нас са подацима о православним верницима који данас живе у овом месту.

- Српских домаћинстава у Тењи има нешто више од 500, с тим да је доста старачког становништва, овде тренутно има од 1.500 до 2.000 душа. Млади одлазе јер овде не налазе посао и начин да издржавају своје породице. Управо је тај одлив становништва највећи проблем. Као вероучитељ у Основној школи Тења могу да наведем и конкретан пример, преко 700 ђака похађа ову школу, а свега је 45 Срба који похађају наставу на српском језику и писму, ту можемо додати још 20 ђака који долазе из Силаша, али из Тење је свега 45 ученика. Постоји одређени број српског становништва који не уписују своју децу на наставу по моделу А. Нико од њих се не изјашњава у чему је проблем, али чини се да сматрају да је то начин на који се могу заштити од дискриминације, прича тењски парох.

            Да је некада живот у Тењи за српску заједницу био другачији сведоче и историјски подаци који се везују за верски живот у овом месту. Православна светиња овде датира од давне 1761. године док католичку цркву граде тек након Другог светског рата 1975. године.

 - Како је у 17. веку ово било чисто српско село први храм од чврстог материјала саграђен је 1761. године. Иконостас у храму је био барокни и начињен је 1777. године. Храм је обновљен 1930. године , а у Другом светском рату на Божић 1942. срушен је до темеља од усташа. На садашњем месту храма остао је парохијски дом и импровизована капела у којој се богослужило све до поновне изградње храма која је почела 1973. а завршила 1981. године. У унутрашњости је постављен иконостас од делова сачуваних из старе цркве, чију раскошност потврђују двери које су преживеле уништавање 1942. године, рекао је свештеник Ненад Лазић.

ЧУВАРИ КУЛТУРНОГ ИДЕНТИТЕТА СРБА У ТЕЊИ

Када говоримо о животу Срба у Тењи морамо поменути и готово мртав политички живот данас мањинске српске заједнице. Ангажоваост појединаца у сегменту политике све више изостаје, што се пресликава и на остале друштвене улоге које би Срби требало да обављају. Међутим, проналазимо један пример који пркоси овом тренду успаваности, реч је о активном Српском културно-уметничком друштву „Свети Сава“ које води Ђурђица Ђукелић. Данас када је структура становништва толико измењена и када Срби масовно одлазе очувати културни идентитет Срба у Тењи није лако.

- Јако је тешко, све нас је мање па и наших чланова. Млади се исељавају, одлазе на студије, а мала деца и старије генерације не могу да носе сву тежину грађе наше традиције. Постоје два КУД-а у Тењи, а једно је СКУД „Свети Сава“ које окупља припаднике српске заједнице. Доста је тешко привући чланове због близине града Осијека у којем се нуди велики број разних спортских и културних садржаја. Што се тиче сарадње двају КУД-ова морам рећи да само делимо исте просторије и ништа више. Нажалост, али то је тако. Покушали смо то да променимо и позвали смо их у госте, али добили смо негативан одговор, ми и даље шаљемо позивнице и ништа се не мења. Иако нас културни рад међунационално не повезује са нашим сумештанима, повезује нас са осталим Србима из Хрватске. Путујемо у многе крајеве и други нам долазе у Тењу, обајшњава Ђукелић.

            Оно што нам је као позитивно у животу данашње Тење истакао наш саговорник Милан Трбојевић је спорт. Млади који су остали веома су ангажовани и амбициозни на спортским теренима.

- Имамо 7 девојака тенисерки које имају венсеријски таленат и покушавамо им наћи спонзоре за такмичења, затим ту је рукометни клуб исто девојчице и фудбалски клуб, сви они хоће да се баве нечим и треба им то и омогућити, сматра Трбојевић.

            На само 6 километара од Осијека смештено је некад српско место из којег из дана у дан одлазе становници, а у највећој мери Срби. Они који остају све чешће скривају свој идентитет страхујући, понекад оправдано, а понекад и не, од ко зна којег страха.

Запослење, миран живот, толеранција, услови за спорт, поштовање различитости и свих људских и мањинских права све то недостаје како би се зауставило исељавање становника, не само у Тењи него у свим местима некада богате Славоније.            

Јадранка Јаћимовић-Иван
Извор бр. 137.
2.3.2016.