Некадашња слика села, бар по причама домаћег повратничког становништва, не може се ни приближно мерити са овом данашњом. Рат је , као и у осталим селима Далмације, овде “узео данак”. Од некадашњих 1.200 становника, колико их је било на попису из 1991. данас, двадесет пет година касније, има их тек десети део. Свега стотинак мештана у Исламу Грчком, и то углавном старије животне доби. Остатак становништва ратни вихор расуо је свуда по свету, село је остало разрушено, а мали број њих одлучио се вратити на своја огњишта. Већина их живи од пензија, социјалне помоћи, а онај радно способнији део преживљава захваљујући пољопривреди. Како сами кажу, овде их је задржала само љубав према родном крају, и челична воља да се носе са свим потешкоћама.