Обележавање годишњице рођења великог светског и српског научника Милутина Миланковића прилика је да се у његовој родној кући окупи сва сила научних и културних радника, познавалаца његовог дела. Скуп у Миланковићевој родној кући у Даљу започео је представљањем побољшаних геомеханичких модела Миланковићевих циклуса које је под вођством професора доктора Александра Петровића израдио инжењер Радомир Путник из Београда.

- Сваке године смо радили по један експонат, а ове године смо припремили један мобилни експонат, макете планете Сунчевог система које ће носити ученици Основне школе Даљ. У кући смо извршили дораде и побољшања два модела, односно модела Ледених доба и Земљине револуције. Направили смо мрежу координата, поставили сазвежђа, урадили нову поделу координата на главној табли. На моделу револуције смо дотерали осветљење доње пројекције модела, урађени су панои који објашњавају и допуњавају садржај експоната. У наредним годинама планирана је израда модела промене нагиба Земље, планета Сунчевог система и рељефа осунчавања Земље, открива Путник

Тим стручњака окупљених око професора Александра Петровића већ неколико година ради на томе да кућа Милутина Миланковића постане својеврстан музеј који говори о променама климе, научној области у којој је Миланковић дао кључан допринос који има светске размере и значај.

- Надам се да ћемо у наредних неколико година успети да заокружимо приказ онога што је Миланковић учинио и да коначно буде кристално јасно свакоме ко жели да се упути, с једне стране у дело Милутина Миланковића, а са друге стране да свако ко жели да схвати климатске промене, у чему и дан данас постоји пуно контроверзних мишљења и недоумица, и то после скоро целог века откад је Миланковић то разрешио својим каноном осунчавања. Миланковић је крунски сведок онога што се заправо догађа јер алтернативну теорију Миланковићевој немамо. Све теорије које се појављују су у правилу нека домишљања, а једино Миланковић нуди чврсто тло. У свету у ком се научне теорије врло брзо мењају, то је огроман успех. Направити нешто што стоји цео век и што је утврђено у истини коју је са собом донело, заиста је огроман резултат у науци и у култури у целини, тврди проф. др Петровић.

ПРЕДАВАЊА И КОНЦЕРТ

Након представљања поставке и модела одржано је неколико стручних предавања која са разних страна осветљавају научни рад Милутина Миланковића. Предавања су одржали доцент доктор Владимир Ђурђевић из Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, који је говорио о климатским променама, затим академик САНУ Зоран Кнежевић који је говорио у сударима астероида са Земљом и дописни члан САНУ професор др Слободан Марковић из Новог Сада који је говорио о лесним дунавским профилима.

- Миланковић није знао да дунавски лесни профили чувају тајну његових климатских циклуса. Једног дана када будем променио агрегатно стање и енергију, када ме више не буде било, ако постоји нешто иза тога волео бих да га нађем и да му испричам о томе какве су се узбудљиве промене климе догађале у његовој непосредној околини, а које су биле диктиране његовим циклусима палеоклиматских промена, каже др Марковић који је тему названу „Фрушкогорска Нојева барка“ изнео на духовит начин погодан да га схвате чак и лаици.

- Ми и даље радимо на томе да се Миланковићево дело представи не само нашој него и светској научној и укупној јавности. У том смислу могу да кажем и две новости. Прва је да сам и сам ангажован на припреми другог издања превода његовог капиталног дела „Канон осунчавања“ на српски језик у издању Завода за уџбенике Србије, а друга је да већ следеће недеље Астрономска опсерваторија у Београду пушта у рад нови телескоп, први после 100 година, који је један од највећих у пределу источне Европе и који ће носити име Милутина Миланковића, открио је за наш лист академик Кнежевић.

Посебан ужитак учесницима и посетиоцима 9. Миланковићевих циклуса приредили су Краљевски гудачи Светог Ђорђа из Београда којима је ово други концерт у Миланковићевој кући.

- Имамо утисак као да смо још јуче свирали овде у Даљу и као да нисмо ни прешли некакву границу. Врло смо срећни што смо поново овде захваљујући композиторки Вери Миланковић и захваљујући Ђорђу Нешићу. Надам се да ће и овај као и прошли пут публика уживати, рекао је Иван Симеуновић, прва виолина оркестра.

И заиста, било је тако, публика је уживала у предивним звуцима класичних композиција, а посебан доживљај био је чути композицију „Сунце и лед“ коју је компоновала Вера Миланковић на стихове Ђорђа Нешића, а коју је извела солисткиња Тања Обреновић.

Овогодишњи Миланковићеви циклуси одржани су без присуства једног од његових главних организатора, односно директора КНЦ Миланковић Ђорђа Нешића који је због повреде био хоспитализован у осјечкој болници.

КНЦ “Милутин Миланковић” и догађаји који се у њему одвијају од великог су значаја за општину Ердут која то из године у годину финансијски подржава и подиже на виши ниво. Скуп су својим присуством увеличали генерални конзул Србије у Вуковару Живорад Симић и осјечко-барањски жупан Владимир Шишљагић.            

Славко Бубало
Извор бр. 144
8.6.2016.